Retki su oni, koji u VEČNU SLOBODU odu kao slobodni ljudi. Mihajlu Markoviću je to pošlo za rukom. Sličnima sebi je trasirao ''mapu puta'', da i oni dosegnu smisao i suštinu Slobode. Hvala mu za nadljudsku upornost i istarjnost, kakva se retko sreće u današnjem nevremenu. I slava mu!
Preporuke:
0
0
3
sreda, 10 februar 2010 16:50
Miroslav Anđelković
Retki su oni, koji u VEČNU SLOBODU odu kao uspravni i slobodni ljudi. Mihajlo Marković je dosegao taj ideal. Iza sebe je sličnima sebi ostavio široko trasirani put, kojim će i oni dosegnuti smisao i suštinu Slobode. Hvala Mu za nadljudsku upornost i istarjnost u borbi za Slobodu, kakva se ne sreće u današnjem nevremenu. I slava Mu!
Preporuke:
0
0
4
sreda, 10 februar 2010 17:33
Saša
To pity professor Markovic did not have higher political influence during `90-s.
Condolences to his family.
Preporuke:
0
0
5
sreda, 10 februar 2010 18:11
Peter RV
Kako sam zivjeo u inostranstvu za vrijeme intelektualnog uspona Mihajla Markovica, ne mogu da cijenim njegove intelektualne zasluge.
Rekao bih samo ovo.
Pokojnog Markovica borba za slobodu, znajuci da je bio marksista, ne zvuci bas autenticna, sem ako pojam slobode ne znaci 'diktatura proleterijata' sa njegovom famoznom tolerancijom za slobodno misljenje.
I Markovic, zivjeci u jednoj marksistickoj (dobro, recimo pseudo-marksistickoj) Jugoslaviji, nije bog zna sto reskirao - kao neki anti-marksisti.
Preporuke:
0
0
6
sreda, 10 februar 2010 19:59
Jasna
Veliki covek i humanista.
Neka mu je vecna slava!
Preporuke:
0
0
7
sreda, 10 februar 2010 20:59
Goran Cvetić
Ponosan sam i počašćen da sam poznavao akademika Mihajla Markovića. Jednog jedinog i jedinstvenog akademika Markovića. Srpsko zlato. Kada smo razgovarali, kao članovi Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, kada sam mu poverio da mi je jedan od omiljenih psihologa Erih From, na moje zaprepašćenje, rekao mi je da ga je lično poznavao i rezonovao sa njim na Ženevskom jezeru. Zatim sam saznao da je rezonovao i sa Sartrom...Pa sa Čomskim...To malo ljudi zna. I ko se u Srbiji može time podičiti? Ali Mihajlo Marković se time nije dičio. Bio je to prirodni spoj ovosvetskih genija.
Njegov intelekt mi je uvek delovao nestvaran. Takav čovek se retko radja u Srbiji, a njegovu gigantsku intelektualnu ličnost nikada neću zaboraviti. Nju nikada neće dostići oni koji intelekt, kvalitet i moć cene na osnovu bliskosti vlasti. Slava mu!
Preporuke:
0
0
8
sreda, 10 februar 2010 22:00
makavej
Impresivan čovek. Vječnaja pamjat!
Preporuke:
0
0
9
sreda, 10 februar 2010 22:49
@Peter RV
Ako ste zainteresovani: http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Filozofija-koja-se-zivi.sr.html
Preporuke:
0
0
10
četvrtak, 11 februar 2010 01:50
nikola živković
Tri puta godišnje dolazim u Beograd iz Berlina - i tako godinama i jedan od prvih adresa uvek mi je bio Senjak, gde bih redovno po sat ili dva vremena proveo u kući da prof. Markovićem. Poslednji puta sam tako razgovrao sa akademikom, bilo je sredinom novembra. Delovao je, kao i uvek, sveže, borbeno, ponosno,radoznalo, mladenački. Imali smo naše teme filosofske teme: Gajo Petrović, "Praksis" grupa, Srbiaj danas, Čomski, Putinova Rusija. Poklonio sam mu i moju knjigu "Berlinski zapisi 1979-1985". Njegova smrt me iznenadila, potresla, pogodila. Razmišljam ne samo o njegovim memoarima, nego i o prostim stvarima, kao - Šta će da bude sa, recimo, mačorom? Njega je prof. Markoviće našao na ulici kao "bebu" i taj mačor je voleo da ga profesor mazi. Neizmerno sam tužan.
Nikola Živković, Berlin
Preporuke:
0
0
11
četvrtak, 11 februar 2010 17:35
Svetislav Kostić
Mihajlu Markoviću služi za sva vreemna na čast, da je vladavinu prozapadnih politikanata koji, kako govorio „našu sudbinu stavili u ruke onih, koji nas decenijama sadistički kažnjavali, blokirali, demonizovali, ponižavali, bombardovali i ubijali, i sada pripremaju daljnje razbijanje naše zrmlje i porobljavanje čitavih dijelova našeg stanovništva. „Mora se izgubiti svu pamet pa da se dobrovoljno krene tim putem i povjeruje u lažna obećanja o evropskim integracijama, napretku, stabilnosti i boljem životu. U pitanju je odbrana naše zemlje i naše nezavisnosti i odbrana našeg prava da sarađujemo sa našim prijateljima, a od naših neprijatelja odbranimo“, To su riječi Mihajla Markovića. Morao je da ode sa ovog svijeta, bez i jednog tračka nade da će zemlja i narod koji voli da se oslobodi domaćih zloduha kakvih u svom dugom životu nije upoznao.
Danas običan narod plaća skupo svoju lakovjernost, ali i pohlepu za onih Dinkićevih „tisuću euro-a“. A nije se ljudima ni čuditi kada žive u dvostrukoj bijedi i praznini – materijalnoj i duhovnoj.
Preporuke:
0
0
12
četvrtak, 11 februar 2010 22:26
Svetozar Radišić
Imao sam čast, zbog poslova koje sam obavljao, da se družim sa ličnostima poput Mihaila Markovića, Olje Ivanjicki i na sreću još živahne Smilje Avramov. Bio bih srećan da svi narodi sveta imaju takve ljude. No, sada je reč o čoveku koji je većinu ljudi na prostorima prethodne Jugoslavije naučio da misle. Kosmopolita, socijalista u srcu i duši, vernik slobode, učenik koji je učio od rađanja do smrti.Sve ljude koje je sreo poštovao je, pokušavao da poduči, ali je najbolje znao da sluša. U toj osobini i znatiželji krila se njegova vera u bolje sutra. Ni na trenutak nije posustajao, a na svaku sumnju odgovarao je verom u (raz)umnost.
Da će ga neko zameniti u Srbiji, na Balkanu, Evropi i svetu izgleda nezamislivo. Borio se za istinu i slobodu u ime čoveka, a sam je bio bez granica - istinski slobodan.
Kako je lepo kad čovek uspe da živi slobodoumno slobodu do kraja života, a Mihailo Marković je, na sreću svih nas, znao da su sloboda i samousavršavanje jedini ciljevi čovekove duše.
.jpg)
Condolences to his family.
Rekao bih samo ovo.
Pokojnog Markovica borba za slobodu, znajuci da je bio marksista, ne zvuci bas autenticna, sem ako pojam slobode ne znaci 'diktatura proleterijata' sa njegovom famoznom tolerancijom za slobodno misljenje.
I Markovic, zivjeci u jednoj marksistickoj (dobro, recimo pseudo-marksistickoj) Jugoslaviji, nije bog zna sto reskirao - kao neki anti-marksisti.
Neka mu je vecna slava!
Njegov intelekt mi je uvek delovao nestvaran. Takav čovek se retko radja u Srbiji, a njegovu gigantsku intelektualnu ličnost nikada neću zaboraviti. Nju nikada neće dostići oni koji intelekt, kvalitet i moć cene na osnovu bliskosti vlasti. Slava mu!
Nikola Živković, Berlin
Danas običan narod plaća skupo svoju lakovjernost, ali i pohlepu za onih Dinkićevih „tisuću euro-a“. A nije se ljudima ni čuditi kada žive u dvostrukoj bijedi i praznini – materijalnoj i duhovnoj.
Da će ga neko zameniti u Srbiji, na Balkanu, Evropi i svetu izgleda nezamislivo. Borio se za istinu i slobodu u ime čoveka, a sam je bio bez granica - istinski slobodan.
Kako je lepo kad čovek uspe da živi slobodoumno slobodu do kraja života, a Mihailo Marković je, na sreću svih nas, znao da su sloboda i samousavršavanje jedini ciljevi čovekove duše.